hrvatski

Soli i kokristali kloranilne kiseline s organskim bazama

Kloranilna kiselina jaka je organska kiselina sposobna tvoriti različite međumolekulske interakcije – vodikove veze (jak je donor dvaju protona ; ima dva jaka i četiri slabija akceptora), π • • • π interakcije i interakcije dipol-dipol. Stoga ima zanimljivu primjenu u kristalnom inženjerstvu i dizajnu funkcionalnih materijala, osobito poroznih materijala koji mogu apsorbirati molekule plinova. Zbog svoje kiselosti (vrijednosti pKa iznose 0, 76 i 3, 08) zanimljiv je predmet za izučavanje vodikovih veza i prijenosa protona u čvrstome stanju. U 11 ovdje opisanih kristalnih struktura kloranilna kiselina prisutna je u tri stanja (de)protoniranja: neutralna molekula (H2CA), mono-anion (HCA-) i dianion (CA2-). Izbor organskih baza obuhvaćao je pet vrlo različitih spojeva, od jako bazičnog dimetilamina, preko 2-metilpiridina, 5, 6-fenantrolina, triptofana, do gotovo inertne uree. Organske su baze stoga prisutne i u protoniranom i u neutralnom obliku. Bez obzira na stupanj protoniranja, prevladavaju slični motivi vodikovih veza: u kokristalima i solima javljaju se srednje jake vodikove veze O-H• • • N i N-H• • • O koje se razlikuju samo po položaju protona [a), odnosno b)]. U slučaju neutralne molekule i protonirane baze, u vodikovu se vezu “ umeće“ kloridni ion kao premosnik, c).

kloranilna kiselina ; prijenos protona ; vodikova veza ; topologija

nije evidentirano