hrvatski

Određivanja unutarsortne varijabilnosti sorte Plavac mali upotrebom retrotranspozona vinove loze Gret1

Razlikovanje sorti vinove loze prije ere molekularnih markera temeljilo se na ampelografskim metodama. Obzirom na procijene o 10.000 različitih sorti vinove loze, uvođenje molekularnih markera učinilo je identifikaciju sorata bržom i preciznijom. Nakon prvotnih pokušaja s izoenzimima te RFLP i RAPD markerima, mikrosatelitni markeri (SSR), nametnuli su se kao standard. Danas se za identifikaciju pojedine sorte koristi 6 (odnedavno 9) standardnih SSR lokusa. Osim razlikovanja sorti, vrlo je bitno i razlikovanje klonova vinove loze. Iako bi svi klonovi trebali biti genetički identični, u praksi to nije slučaj. SSR markeri se do sad nisu pokazali dovoljno osjetljivima u određivanju DNA polimorfizama između klonova. Iako AFLP metoda daje nešto bolje rezultate od SSR-a, trenutno ne postoji elegantan sistem markera koji bi pouzdano detektirao unutarsortnu varijabilnost na razini DNA. Jedno od potencijalnih rješenja ovog problema leži u metodama IRAP (Inter-Retrotransposon Amplified Polymorphism), REMAP (Retrotransposon-Microsatelite Amplified Polymorphism) i RBIP (Retrotransposon-Based Insertion Polymorphism). Sve se temelje na poznavanju sekvenci retrotranspozona prisutnim u genomu vinove loze. Gret1, prvi opisani retrotranspozon vinove loze, uzročnik je polimorfizma odgovornog za boju kožice bobice. Ovdje prikazujemo preliminarne rezultate IRAP-a, REMAP-a i RBIP-a, korištenjem Gret1 početnica (primer-a) na dvama klonovima Plavca malog: Plavca malog crnog i Plavca malog sivog.

vinova loza; unutarsortna varijabilnost; retrotranspozon

nije evidentirano